Profesor Miroslav Stojiljković rođen je u Leskovcu 18.12.1942. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Leskovcu. Medicinski fakultet završio je u Beogradu 1966. Svoju lekarsku karijeru, a potom specijalizaciju iz opšte hirurgije započeo je u bolnici u Leskovcu na Odeljenju za hirurgiju. Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1975. Svoju hiruršku i naučno nastavnu karijeru nastavio je u Nišu 1981. na Hirurškoj klinici u Medicinskom fakultetu u Nišu. Doktorat iz oblasti hirurgije odbranio je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu 1984. godine pod nazivom „Značaj i mesto hirurga i timskom rešavanju problema dijabetičnog stopala“. Jedan je od osnivača odeljenja za Vaskularnu hirurgiju Hirurške klinike u Nišu. U stalnom radnom odnosu na Medicinskom fakultetu u Nišu je od 1984. godine. Stručna usavršavanja iz oblasti vaskularne i opšte hirurgije obavio je u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Tokom svoje karijere uveo je mnoge savremene hirurške tehnike iz oblasti vaskularne i opšte hirurgije na Klinici za hirurgiju. Član je prvog tima koji je započeo implantaciju pace makera u Univerzitetskom Kliničkom Centru Niš. Autor je mnogih radova u vodećim i stranim časopisima. Autor je monografije Akutni difuzni peritonitis i udžbenika Principi opšte hirurgije.
Na mestu šefa katedre Hirurgija sa ratnom hirurgijom bio je od 2000. do 2006. godine. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja Srpskog lekarskog društva, Medicinskog fakulteta u Nišu, Medicinskog fakulteta u Beogradu, Grada Niša, Grada Leskovca, Srpske Pravoslavne Crkve za unapređenje zdravlja i medicinske nauke i obrazovanja. Odlazi u penziju kao redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu 2007. godine.
Preminuo je 26.5.2021. u Nišu.
Zauvek nas je napustio profesor Mića, prvi direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju i dugogodišnji šef Katedre za hirurgiju, veliki čovek i hirurg. Neočekivano nas je ostavio, na sebi svojstven način, skromno, tiho, nenametljivo.
Profesor Stojiljković je bio nadasve dobar, hrabar, mudar, sposoban i plemenit čovek, izuzetnog obrazovanja, intelekta i duha.
Njegova plemenita, topla i blaga narav, srdačnost i vedri duh, njegova spremnost da sasluša i uputi mudar i iskren savet, ostaće da žive u našim sećanjima.
Profesor Mića je bio veliki hirurg i vanserijski profesor, a u isto vreme prizemljen, skroman i izuzetno dobar čovek. Kao veliki optimista vedrog duha, oko sebe je širio ogromnu pozitivnu energiju. Bio je uvek spreman da pomogne i predstavljao je čvrst oslonac za sve svoje saradnike.
Dostojanstven, a istovremeno neposredan i otvoren, bio je izuzetno duhovit, poznat po dosetkama i brojnim šalama, nimalo retko i na svoj račun. Njegova dobrota, plemenitost, skromnost, humanost i nepresušna potreba da pomaže drugima, ostaće zavek upamćeni. Imati takvog čoveka za profesora, mentora, saradnika, kolegu i prijatelja bila je velika privilegija.
Bio je enciklopedija impresivnog znanja iz oblasti opšte i vaskularne hirurgije ali i svih drugih oblasti medicine, enciklopedija mudrosti, duhovitosti, plemenitosti i dobrote. Korice te enciklopedije samo su naizgled zatvorene. Njihov sadržaj ostaje da živi u nama, njegovim učenicima i poštovaocima.
Profesor Mića nigde nije otišao, on je tu među nama, u uspesima svih svojih učenika. On nigde nije otišao, zato što oni najveći i oni koje smo najviše voleli nikad ne odlaze, već zauvek ostaju sa nama.
Za sve što je uradio za nebrojeno pacijenata, studenata, lekara, specijalizanata, magistranata, doktoranata, asistenata, docenata i profesora, mladih, srednjih i starijih hirurga, u ime svih njih, izražavamo najiskreniju zahvalnost našem profesoru Mići.
Večna Vam slava i hvala, dragi Profesore.